![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/1.jpg\")
<\/p>\nMoj otac Augustin Husen ro\u0111en je 20. februara 1921. u Krefeldu, Nema\u010dka. Naredni redovi sumiraju utiske i iskustva koja je zapisao u svom dnevniku tokom putovanja Balkanom iz 1939.<\/p>\n
Nakon zavr\u0161etka \u0161kole 17. jula 1939. dobio je poziv da se javi na radnu obavezu u Kunigsberg, dana\u0161nji Kalinjingrad, u isto\u010dnoj Prusiji. Ovakva du\u017enost je bila obavezna u Nema\u010dkoj u to vreme. Pre nego \u0161to \u0107e oti\u0107i da ispune svoju obavezu on i njegov prijatelj Verner Kesler dogovorili su se da ostvare dugo pripremani plan, da proputuju Balkanom na biciklima. Dogovorili su se da se na\u0111u u Be\u010du 16. avgusta i da odatle krenu. Ovo je skra\u0107ena verzija njegovog dnevnika.<\/p>\n
<\/p>\n
17.8 \u2013 19.8. Put od Be\u010da preko Bratislave do granice izme\u0111u Austrije i Ma\u0111arske, selo Engerau udaljeno 20km od \u0110era i na kraju Budimpe\u0161ta. No\u0107enja su uglavnom bila ili u napu\u0161tenim objektima ili kod gostoprimljivih ljudi po selima. Sa sobom su imali i mali \u0161ator za dve osobe. Nakon \u0161to su obi\u0161li njima zanimljiva mesta u Budimpe\u0161ti i proveli se sa lokalnom omladinom, nastavili su 22.8. ka Ki\u0161kunfele\u0111hazu preko Ke\u010dkemeta, gde su postavili \u0161ator pored malog jezera. Narednog dana put su nastavili kroz Panonsku niziju do Segedina i dalje do Jugoslovenske granice.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/2.jpg\")
<\/p>\n
Prelazak granice je pro\u0161ao bez problema, jedino su jugoslovenski carinici zahtevali od dvojice avanturista da skinu zastavice sa kukastim krstovima, sa bicikala. Tog dana su se odvezli do oboda Subotice gde su posetili jezero (Pali\u0107 prim.prev.) i tu postavili \u0161ator pokraj puta.<\/p>\n
Dobili su poziv za doru\u010dak od lokalnog advokata i tom prilikom su pili \u0161esnaest godina staru \u0161ljivovicu. Malo ni\u017ee putem su ponovo dobili poziv za doru\u010dak od jedne \u017eene, koja ih je tom prilikom snabdela sa oko 15kg vo\u0107a. U Subotici su u banci dobili 1000 dinara koje su primili kroz bankarski transfer, \u0161to je bilo poprili\u010dno savremeno za to vreme.<\/p>\n
Preko Ba\u010dke Topole i Malog I\u0111o\u0161a stigli su do Vrbasa gde se dobar drum\u00a0 zavr\u0161avao. Odlu\u010dili su da se ulogore odmah pored puta i tu u pomr\u010dini sami pripreme ve\u010deru. Slede\u0107eg dana su putovali autenti\u010dnim balkanskim drumom do Novog Sada. Tu su nabavili novine na nema\u010dkom iz kojih su saznali da politi\u010dka situacija eskalira. No, s obzirom da su bili mladi i optimisti\u010dni nastavili su putovanje.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/3.jpg\")
<\/p>\n
Iz Novog Sada vozili su kroz plodne predele i tako stigli do Nove Pazove koja je tada bila poprili\u010dno nema\u010dki orjentisana. Tu su preno\u0107ili u ku\u0107i upravnika ciglane, tako da su nakon dugo vremena spavali u normalnim krevetima. Fla\u0161a doma\u0107e \u0161ljivovice je kru\u017eili iz ruke u ruku, \u0161to je rezultiralo glavoboljom narednog jutra.<\/p>\n
Nakon \u0161to su se srda\u010dno rastali sa doma\u0107inima put su nastavili preko Batajnice do Zemuna i Beograda.<\/p>\n
Prelaskom preko Savskog mosta (predratna gra\u0111evina) u\u0161li su u grad. Sme\u0161taj su prona\u0161li u studentskom domu gde su upoznali Nemca Riharda Kerera, studenta medicine, koji se pokazao kao odli\u010dan vodi\u010d dvojici putnika. U to vreme Beograd je imao oko 240,000 stanovnika, \u010diji se \u017eivot odvijao oko tvr\u0111ave i Kalemegdana. Iz parka se pru\u017eao sjajan pogled na reku i ravnicu sa druge strane. Posetili su Skup\u0161tinu, glavnu po\u0161tu, ministarstva i Dvor. Ono \u0161to ih je najvi\u0161e impresioniralo su bile \u017eive ulice grada sa multi-etni\u010dnim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/4.jpg\")
<\/p>\n
Ve\u010dernji izlazak im je doneo nezaboravan provod, najpre ve\u010dera pripremljena na tradicionalan na\u010din od mlevenog mesa na ro\u0161tilju. Nakon toga su oti\u0161li na pristani\u0161te u lokal gde su trbu\u0161ne plesa\u010dice iz Turske zabavljale goste, da bi na kraju zavr\u0161ili u Balalajka podrumu gde su slu\u017eili votku od 60% alkohola, \u0161to je zasigurno doprinelo glavobolji narednog jutra.<\/p>\n
Beograd su napustili 27. avgusta koji je bio ki\u0161an dan. Krenuli su ka jugu i imali su sre\u0107u da ih jedan kamiond\u017eija poveze. Ovako su pre\u0161li 125km od Beograda do Kragujevca, preko Avale, Ralje, Topole i Bo\u017eurnje. Ponovo su kampovali pod ki\u0161nim nebom, da bi 28. avgusta, na imendan moga oca, nastavili put ka Kraljevu.<\/p>\n
Putevi su bili sve gori, ali pejza\u017ei sve lep\u0161i. Kraljevo su zami\u0161ljali kao va\u017ean grad, ali se ispostavilo da u njemu svinje tumaraju gradskim ulicama i skrnave ratne spomenike. Nastavili su dolinom Ibra do U\u0161\u0107a, gde su usput videli ru\u0161evine utvr\u0111enog grada (Magli\u010d prim.prev.) i dosta izvori\u0161ta vode.<\/p>\n
Dalje uz Ibar planine su postajla sve vi\u0161e, a rastinje sve re\u0111e. Ovo je uzrokovalo mestimi\u010dna o\u0161te\u0107enja puta tokom ki\u0161nih perioda. Preko Ra\u0161ke, Kadavca, Drena i Slatine stigli su u Zve\u010dan. U Zve\u010danu ih je animirao nema\u010dki in\u017eenjer \u0160mikalzi od koga su \u010duli najnovije vesti iz Nema\u010dke. One nisu donele ni\u0161ta novo. Svi su pri\u017eeljkivali mir, ali je rat delovao neizbe\u017ean i to je bilo primetno i me\u0111u lokalnim \u017eivljem.<\/p>\n
Zve\u010dan su napustili 30. avgusta i krenuli ka Mitrovici. Ovo je bilo prvo mesto na njihovom putovanju koje je imalo orijentalni izgled, sa d\u017eamijama i vitkim minaretima i zabra\u0111enim \u017eenama. Muslimani nisu dozvoljavali da budu fotografisani, tako da su morali da budu jako oprezni kada bi koristili foto-aparate.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/5.jpg\")
<\/p>\n
Nadalje je put bivao sve lo\u0161iji i lo\u0161iji, ali je impresivan pogled na kra\u0161ke planine kompenzovao za probu\u0161ene gume koje su morali da krpe, da bi kona\u010dno stigli u Pe\u0107. Grad se nalazio u dolini i bio je naseljen velikim brojem Albanaca. Pijaca je bila posebno zanimljiva jer je nudila mno\u0161tvo zanatskih proizvoda koji su bili izlo\u017eeni po okolnim uli\u010dicama. Ulogorili su se van grada na obli\u017enjoj livadi, pra\u0107eni jakim vetrom koji je duvao sa planina.<\/p>\n
Put ih je 31. avgusta poveo preko prevoja \u010cakor nedaleko od Rugovske klisure. Morali su dugo da guraju bicikle uzbrdo, ali su zaostatak nadoknadili voze\u0107i nizbrdo i pritom u\u017eivali u sjajnom pogledu. Vozili su do Andrijevice gde su ve\u010derali kod porodice Hrvata, da bi potom nastavili put sve do pono\u0107i kako bi dosegli prevoj na 1598 metara nadmorske visine. Narednog dana su opet pedalirali uzbrdo i nizbrdo planinskim putevima preko Mate\u0161eva, Kamena i Bio\u010de do Podgorice.<\/p>\n
Tamo su saznali o Nema\u010dkoj invaziji na Poljsku, zbog \u010dega nisu bili do\u010dekani prijateljski. Bez obzira na to, morali su da zavr\u0161e putovanje za taj dan, tako da su dobro ve\u010derali u gradu i ulogorili se 20-ak kilometara izvan Podgorice.<\/p>\n
Drugi dan septembra bio je jako topao, a oni su morali da pre\u0111u jo\u0161 jedan prevoj na putu za Cetinje, koji je bio pra\u0161njav i poprili\u010dno lo\u0161. Pre nego \u0161to su do\u0161li do Cetinja pred njima se otvorio predivan pogled prema Skadarskom jezeru, \u010dije su severne obale \u010dinile granicu sa Albanijom. U Cetinju su napravili du\u017eu pauzu pre nego \u0161to su dogurali bicikle do Lov\u0107ena i njegovih 1133 metara iznad mora. Pogled sa vrha im je izbrisao sve muke koje su prethodno imali da bi do njega dospeli, jer je bio jedan od najveli\u010danstvenijih pogleda u ceoj Evropi.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/6.jpg\")
<\/p>\n
Putem od Lov\u0107ena koji krivuda niz 37 serpentina brzo su dospeli do obale i do \u017eivopisnog Kotora. Sa svojih 2500 stanovnika, puno starih ku\u0107a i venecijanskom citadelom ostavljao je impresivan utisak. Posebno im je ostala u se\u0107anju mala katedrala iz X veka. Posle bokala vina i \u010ditanja nema\u010dkih novina ulogorili su se na livadi na obodu grada.<\/p>\n
Nakon \u0161to su napravili dovoljno fotografija Kotora, napustili su ga 3. septembra i zaputili se u Dubrovnik. Prvi deo puta ih je vodio magi\u010dnom bokokotorskom obalom koja ih je o\u010darala svojom neobi\u010dnom florom i malenim renesansnim selima. Pro\u0161li su Risan i do\u0161li u Herceg Novi. Na\u017ealost, put je nakon Herceg Novog bio toliko devastiran da su morali njegov dobar deo da guraju bicikle. Dvadesetak kilometara pre Dubrovnika put je ponovo bio asfaltiran, tako da su mogli delimi\u010dno da nadoknade izgubljeno vreme.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/7.jpg\")
<\/p>\n
Voze\u0107i jadranskom obalom obraslom palmama i \u010dempresima, pitali su se da li su i dalje u Evropi ili su dospeli u trope. U Dubrovnik su stigli posle podne i ve\u0107 sama lokacija grada ih je fascinirala. U to vreme populacija je brojala oko 15,000 stanovnika, a brdo Sr\u0111 je \u0161titilo grad od severnih i isto\u010dnih vetrova.<\/p>\n
Osnovan u VII veku grad je egzistirao kao nezavisna republika, a Dubrov\u010dani su uspevali da se odupru pretenzijama \u010dak i takvih sila kao \u0161to je bila Mleta\u010dka republika. Nakon 1814. u\u0161ao je u sastav Autrougarske, a nakon Prvog svetskog rata postao je deo Kraljevine Jugoslavije. Stari grad i luka su bili opasani masivnim kulama i zidinama, a znamenite zgrade starog grada, poput palate Sponza, Rektorova palata, franjeva\u010dki i dominikanski manastiri dominirali su panoramom grada.<\/p>\n
Iz Nema\u010dke ambasade u Dubrovniku su dobili savet da ubrzaju svoje putovanje Balkanom, jer je lokalno stanovni\u0161tvo saose\u0107alo sa Poljacima, a dok prema nema\u010dkim okupatorima ba\u0161 i nisu gajili simpatije.<\/p>\n
Nakon dobrog obroka i par pi\u0107a tu no\u0107 su proveli u parku kod luke, koji je bio steci\u0161te lokalnih skitnica i protuva.<\/p>\n
Umalo nisu propustili brod koji bi ih prevezao do Splita. Imali su sre\u0107e jer im je predusretljivi mornar pomogao da prebace stvari na palubu iako je most ve\u0107 bio podignut. Puno Nemaca, koji su se isto vanredno vra\u0107ali ku\u0107ama, je bilo na brodu, no prizor tokom plovidbe je bio spektakularan zahvaljuju\u0107i kra\u0161koj obali, kao i jatu delfina koje ih je zabavljalo tokom tri sata, tako da im atmosfera nije te\u0161ko pala.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/8.jpg\")
<\/p>\n
Prvo zaustavljanje je bilo na ostrvu Kor\u010dula, ali po\u0161to je vreme curelo putnicima nije bilo dozvoljeno da napu\u0161taju brod. Pro\u0161av\u0161i ostrvo Hvar, brod je pristao u Makarskoj. Ponovo im silazak sa broda nije bio dozvoljen, a putovanje je potom nastavljeno uz obalu Dalmacije, za koju su se saglasili da je lep\u0161a od suprotne, italijanske strane. U Split su stigli u 17:30.<\/p>\n
Ovo je bio kraj prvog dela njihvog putovanja brodom po Jadranu, a prvi koraci nakon pristajanja su ih odveli u konzulat. Tamo su dobili uveravanja da je sve u redu.<\/p>\n
Kupili su hranu u lokalnoj radnji i postavili \u0161ator nedaleko od grada. Split je tada imao 45,000 stanovnika i bio je jedan od najve\u0107ih i najnaprednijih gradova toga vremena na Jadranskoj obali. Osnivanje grada vezuje se za 307 godinu kada je podignuta palata za rimskog cara Dioklecijana, koji je vladao iz Dalmacije. Gladni i umorni od razgledanja oti\u0161li su u vreme ru\u010dka u luku da potra\u017ee brod koji bi mogao da ih odvede dalje na sever. Prona\u0161li su jedan italijanski teglja\u010d koji je prevozio ugalj, a kako kapetan nije bio na brodu, razgovor su zapo\u010deli sa kuvarom, koji ih je pozvao na obilan ru\u010dak. Kako im je predstojao dug i neizvestan put, nisu mogli da odbiju velikodu\u0161nu ponudu, tako da su se vrlo rado prihvatili jela koje im je bilo ponu\u0111eno. Na\u017ealost kapetanu nije bilo dozvoljeno da prima putnike, tako da su morali da nastave dalje u potrazi za narednom prilikom.<\/p>\n
Slede\u0107i brod koji je isplovljavao bio je po planu za petak 8. septembar. Drugi problem je bio taj \u0161to im je ponestajalo novca. Tokom no\u0107i kada su kampovali na obali, Verner je oplja\u010dkan i tom prilikom su mu ukradeni sat, kupa\u0107e ga\u0107e i d\u017eepni no\u017e. Da bi prekratli vreme istra\u017eivali su okolinu Splita koji je bio okru\u017een velikim brojem istorijskih spomenika, kao i radoznalom decom koja su \u017eelela da znaju vi\u0161e o ovim strancima. Na dan 7. septembra vratili su se u Split i promenili poslednjih 20 Peng\u00f6 u dinare da bi kupili dve karte za brod za Su\u0161ak.<\/p>\n
Osmog su upoznali par Nemaca koji ih je pozvao na kafu i ljubazno snabdeo namirnicama za nastavak putovanja. Na brodu su nai\u0161li na porodicu Klepcig iz Hamburga, kojima su ispri\u010dali o svojoj nezavidnoj situaciji, kako su ostali \u0161vorc. Na to im je gospo\u0111a Klepzig dala 100 dinara, \u0161to im je omogu\u0107ilo da kupe karte i za bicikle, koje bi u suprotnom morali da pro\u0161vercuju na brod.<\/p>\n
Plove\u0107i izme\u0111u brojnih ostrva i pra\u0107eni lepim vremenom stigli su do \u0160ibenika kako bi utovarili dodatne zalihe i primili nove putnike. Imali su dovoljno vremena da posete srednjevekovni grad, koji je krasila kupola na katedrali koja je bila jedna od najinteresantnijih sakralnih objekata Evrope. Nakon \u0161to su napunili \u010duture slatkim vinom ponovo su se ukrcali na brod.<\/p>\n
Putuju\u0107i no\u0107u pro\u0161li su pored italijanske baze Zara, da bi ujutru stigli u Su\u0161ak. Nakon \u0161to su zavr\u0161ili doru\u010dak pre\u0161li su most i tako pre\u0161li u Italiju.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.serbianprivatetours.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/9.jpg\")
<\/p>\n
To je bilo zbogom Jugoslaviji i obe\u0107ali su da \u0107e ponovo do\u0107i ukoliko bude bilo prilike.<\/p>\n